![\"\"](\"http:\/\/nadahercegnovi.me\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/CIN-CG-logo1-300x140.jpg\"){kind=logo}
![\"\"](\"http:\/\/nadahercegnovi.me\/wp-content\/uploads\/2019\/03\/disklejmeralternativa-1-300x79.jpg\")
<\/p>\nPOLITIKA ZADU\u017dIVANJA VLADE CRNE GORE DOVELA DO PONORA:<\/p>\n
Kamate pojele prvu dionicu auto-puta<\/p>\n
Izbjegavanjem reformi, rezova u javnom sektoru i smanjenja potro\u0161nje, uz zadu\u017eivanje pod nepovoljnim uslovima crnogorske vlasti su za 12 godina uve\u0107ale javni dug sa 700 miliona na 3,2 milijade eura. \u010cetvrtina duga ili vi\u0161e od 811 miliona su kamate
\nOd sticanja nezavisnosti, zaklju\u010dno sa ovom godinom Crna Gora \u0107e samo za kamate po osnovu kredita iz dr\u017eavnog bud\u017eeta isplatiti oko 811,7 miliona eura. Koliko gra\u0111ani skupo pla\u0107aju kreditne aran\u017emane crnogorske Vlade, najbolje govori \u010dinjenica da \u0107e na kamate za ovaj period oti\u0107i vi\u0161e nego za kredit za prvu dionicu auto-puta, koji, prema ugovoru, iznosi 809 miliona eura.
\nAnaliza Centra za istra\u017eivako novinarstvo Crne Gore (CIN-CG) pokazuje da su izdvajanja za kamate mogla biti znatno ni\u017ea, da je Vlada Crne Gore vodila racionalniju ekonomsku politiku i bila spremna na strukturne reforme. Kamate sada iznose \u010detvrtinu ukupnog javnog duga od 3,2 milijarde eura. O ekonomskoj politici vlasti najbolje svjedo\u010di podatak da je krajem 2006. ukupni dug Crne Gore bio 700 miliona eura, znatno manje, nego \u0161to je od tada pla\u0107eno samo za kamate.
\nDo znatno jeftinijeg novca za krpljenje bud\u017eeta Crna Gora je mogla do\u0107i sklapanjem aran\u017emana sa Me\u0111unarodnim monetarnim fondom (MMF), ali su sve Vlade od sticanja nezavisnosti to izbjegavale, jer bi morale da ispune vi\u0161e uslova me\u0111unarodnih finasijskih instituicija, sprovedu bolne reforme i skre\u0161u javnu potro\u0161nju. Ali, i da pristanu da MMF ima kontrolu nad javnim finansijama.
\nUmjesto aran\u017emana sa MMF-om, pozajmice su uglavnom tra\u017eene na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu emitovanjem euroobveznica (vid kreditnog zadu\u017eenja) i uzimanjem kredita od komercijalnih banaka, a za neke od njih su zalo\u017eene i dr\u017eavne zlatne rezerve. Sve to, po visokim kamatnim stopama, koje su dostigle iznos na godi\u0161njem nivou od gotovo 100 miliona eura. Aktuelna Vlada je kona\u010dno priznala da su kamate ogromni tro\u0161ak u bud\u017eetu, zbog \u010dega se tra\u017ei model za refinansiranje duga po ni\u017eim stopama.
\nSamo da se izbjegne kontrola MMF-a
\nNajve\u0107i dio kredita, sa ovako visokim kamatama, u posljednjih 12 godina uziman je za teku\u0107u potro\u0161nju, odnosno pokrivanje deficita bud\u017eeta za plate, penzije, socijalna davanja, garancije i sli\u010dno. U sada\u0161njem iznosu javnog duga svega 500 miliona ili 15 odsto se odnosi na dostiglo zadu\u017eenje za autoput. Taj kredit je bio \u201ckap\u201d zbog koje je pre\u0111ena granica zadu\u017eenja od 60 odsto BDP-a, \u0161to je jedan od kriterija Evropske unije (EU). U izvje\u0161tajima EU, kao i onim Svjetske banke (SB) i MMF se vi\u0161e puta upozoravalo da \u0107e ovaj projekat ozbiljno ugroziti javne finansije, ali na to se gotovo niko nije obazirao.
\nVladina zadu\u017eenja na tr\u017ei\u0161tu eurobveznica i kod komercijalnih banaka dostizala su kamate i od 7,8 odsto, dok je postojala mogu\u0107nost zadu\u017eenja kod MMF-a po upola ni\u017eim stopama, ali uz zahtjeve da se smanji javna potro\u0161nja i administracija.
\nIz MMF-a nijesu \u017eeljeli da govore na pitanje CIN-CG, o tome da li je Crna Gora zakasnila sa mjerema fiskalne konsolidacije koje su krenule u posljednje dvije godine, odnosno, da li bi javni dug dr\u017eave bio manji da je mjere koje se sada sprovode u saradnji sa tom organizacijom i SB po\u010dela jo\u0161 2010. godine, kada se krenulo sa emitovanjem prvih euroobveznica.
\nIako iz SB nijesu precizirali da li se kasni sa mjerama fiskalne konsolidacije, obja\u0161njavaju da su rezultati koji su ostvareni tokom 2017. i 2018. godine poslali pozitivan signal finansijskim tr\u017ei\u0161tima za pove\u0107anje kreditnog rejtinga Crne Gore, te da je u narednom periodu bitno da se ograni\u010de javni rashodi i smanji neefikasna potro\u0161nja.
\n\u201cBud\u017eetski deficit Vlade je smanjen sa 5,6 odsto BDP-a u 2017. na procijenjenih 2.9 odsto u 2018. godini, To je olak\u0161alo pristup tr\u017ei\u0161tima kapitala za redovno finansiranje obaveza, koje su stigle na naplatu u 2018. i sti\u017eu u periodu 2019. do 2021. godine. Od klju\u010dnog je zna\u010daja da Vlada nastavi s implementacijom programa fiskalne konsolidacije, da bi ograni\u010dila rastu\u0107i javni dug i stvorila fiskalni prostor za rje\u0161avanje razvojnih izazova i ubla\u017eavanje rizika. Rebalans bud\u017eeta u 2018. je odgodio ostvarivanje po\u010detnih ciljeva Vladine fiskalne strategije. Ti ciljevi su posebno zna\u010dajni, imaju\u0107i u vidu velik spoljni disbalans Crne Gore\u201c, izjavili su za CIN-CG iz Kancelarije SB za Crnu Goru. Me\u0111utim oni istovremeno upozoravaju da su se do sada mjere fiskalne konsolidacije usmjeravale vi\u0161e na prihodovnu stranu bud\u017eeta, pove\u0107anjem stope PDV-a i akciza. \u201eU narednom periodu je od kriti\u010dnog zna\u010daja da Vlada nastavi put vjerodostojne fiskalne konsolidacije ograni\u010davanjem rasta javnih rashoda i smanjenjem neefikasne potro\u0161nje u pravcu pribli\u017eavanja uravnote\u017eenom bud\u017eetu u 2020,\u201d isti\u010du iz Kancelarije SB za na\u0161e istra\u017eivanje.<\/p>\n
Drugi rebalans dr\u017eavnog bud\u017eeta u 2018. godini me\u0111utim pokazuje da za svega \u0161est mjeseci skoro ni\u0161ta od onoga \u0161to je bilo planirano u \u201cgodini \u0161tednje i stabilizacije\u201d nije ostvareno. Naprotiv, do\u0161lo je do drasti\u010dnog pada prihoda od akciza. Teku\u0107i izdaci nijesu zadr\u017eani na prethodnom nivou ve\u0107 su pove\u0107ani \u2013 broj zaposlenih u javnoj upravi nije smanjen ve\u0107 zna\u010dajno uve\u0107an. Deficit je porastao sa planiranih 114 miliona na 142, a potreba za zadu\u017eivanjima sa 295 miliona na \u010dak dva i po puta vi\u0161e \u2013 739 miliona eura!
\nDr\u017eavni revizori uzalud upozoravali
\nU ukupnom javnom dugu 1,21 milijarde se odnosi na eurobveznice. One su emitovane prvi put 2010. godine, dok je premijer bio Milo \u0110ukanovi\u0107, a ministar finansija Igor Luk\u0161i\u0107. U septembru te godine prodata je kompletna emisija od 200 miliona eura, po visokoj kamatnoj stopi od 7,875 odsto. U aprilu 2011. je bila druga emisija euroobveznica, vrijednih 180 miliona eura . Tada je Luk\u0161i\u0107 bio premijer, a Milorad Katni\u0107 ministar finansija. Fiksna kamata za ovo zadu\u017eenje iznosila je 7,25 odsto. U maju 2014, tre\u0107i put su emitovane u vrijednosti 280 miliona eura, a prodate su uz kamatu od 5,375 odsto. U martu 2015. realizovana je emisija euroobveznica od 500 miliona eura, sa kamatnom stopom od 3,875 odsto. U ovom periodu Vladu je opet preuzeo \u0110ukanovi\u0107.
\nNakon emitovanja prve dvije emisije euboveznica dolazi do naglog pove\u0107anja rashoda za kamate i izvr\u0161na vlast 2013. godine dobija signal Dr\u017eavne revizorske institucije (DRI) da se mora racionalizovati potro\u0161nja.
\n\u201cOptere\u0107enje bud\u017eeta po osnovu kamata u 2012. godini (56,8 miliona) u odnosu na 2008. godinu (22,5 miliona) je uve\u0107ano za oko 2,5 puta, dok je u istom periodu gotovinski deficit bud\u017eeta uve\u0107an za 11 puta). Naglo uve\u0107anje deficita u posljednjih nekoliko godina ima\u0107e uticaj na dalji rast bud\u017eetskih izdvajanja po osnovu kamata, \u0161to \u0107e zahtijevati dalju racionalnizaciju bud\u017eetske potro\u0161nje, ili dodatno zadu\u017eivanje kojim \u0107e se obezbijediti likvidnost za uredno servisiranje teku\u0107ih izdataka\u201d upozorenje je DRI.
\nRacionalizacije potro\u0161nje nije bilo, ve\u0107 se nastavilo sa zadu\u017eivanjem. Na godi\u0161njem nivou dr\u017eava je prve dvije emisije eurobveznica pla\u0107ala kamate u iznosu od 28 miliona eura. Koliko je taj tro\u0161ak veliki pokazuje podatak da je u istom periodu BiH koja je u periodu od 2009. do 2012. godine povukla od MMF -a 400 miliona, uz kamatu od svega 1,15 odsto, \u0161to je na godi\u0161njem nivou iznosilo samo oko tri miliona. Crna Gora je za dvije emisije eurobveznica u petogodi\u0161njem periodu platila oko 135 miliona kamata, a BiH 15 miliona eura. Razlika u rashodima za kamate najbolje pokazuje koliko ko\u0161ta odlaganje ekonomskih reformi i izbjegavanje kontrole koju su zahtijevale me\u0111unarodne finansijske institucije.
\nKamate dostigle dva odsto BDP
\nIako je dr\u017eava kasnije uspjela da snizi kamate na euroobveznice, na oko 3,37 odsto, to nije smanjilo izdatke za tu stavku u bud\u017eetu. Naprotiv, oni su se i dalje uve\u0107avali. Na to je upozorila i Centralna banka Crne Gore (CBCG) u izvje\u0161taju o stabilnosti finansijskog sistema za 2017. godinu.
\n\u201d Zna\u010dajan dio javnog duga je kreiran u periodu relativno dostupnog i jeftinog novca na medunarodnim finansijskim tr\u017ei\u0161tima. To je u velikoj mjeri bilo posljedica politike istorijski najni\u017eih kamatnih stopa vode\u0107ih svjetskih centralnih banaka. U takvom okru\u017eenju dr\u017eava je uspjela, i dalje uspijeva, da se zadu\u017ei po niskim kamatnim stopama u odnosu na istorijske standarde. Ali, i u tim okolnostima izdaci za kamate su zna\u010dajni i procijenjeni su na 98,7 miliona eura (2,3 odsto BDP-a) u 2017. godini, a projektovani su na 85,5 miliona eura (1,9 odsto BDP-a) u 2018. godini\u201d kazali su u CBCG.
\nPoseban izazov za finansiranje tro\u0161kova kamata i za refinansiranje duga predstavlja\u0107e period ,,normalizacije\u201c kamatnih stopa na medunarodnom finansijskom tr\u017ei\u0161tu, \u0161to \u0107e u jednom trenutku (iako ne u kratkom roku) nu\u017eno uslijediti. Zato je bitno, kazali su u CBCG, da sve usvojene mjere fiskalne konsolidacije budu sprovedene i da se do tada nivo javnog duga svede na odr\u017eiv nivo u skladu sa projekcijama Ministarstva finansija.
\nIz SB su za CIN-CG kazali da su pro\u0161logodi\u0161nje euroobveznice izdate po konkurentnim kamatnim stopama i zna\u010dajno su olak\u0161ale pokrivanje potreba za finansiranjem od 2019. go 2021. godine.
\n\u201cVlada je u periodu april-maj 2018. uzela 750 miliona eura za refinasiranje obaveza koje sti\u017eu na naplatu u periodu 2019. do 2021. godine. U aprilu 2018. Vlada je izdala euro-obveznice u iznosu od 500 miliona po niskoj kamatnoj stopi od 3,375 procenata i rok otplate od sedam godina. Novim euro-obveznicama je do sada refinansirano oko 360 miliona eura obveznica koje dospijevaju tokom 2019. i 2021. Uz to, 80 miliona eura garancije zasnovane na uobi\u010dajenoj garanciji, dobijenoj od SB je iskori\u0161teno za udru\u017eeni zajam od 250 miliona eura uz \u010detiri godine grejs perioda, 12 godina otplate i nisku kamatnu stopu, koja odgovora \u0161estomjese\u010dnom Euriboru plus mar\u017ea od 2,95 procenta\u201d objasnili su iz Kancelarije SB za na\u0161e istra\u017eivanje.
\nVlada trenutno pregovara sa SB o drugoj PBG garanciji, od 80 miliona eura za potrebe finansiranja ovogodi\u0161nejg bud\u017eeta kome \u0107e nedostajati oko 555 miliona eura od \u010dega \u0107e se oko 370 miliona finansirati novim kreditima.
\nU ministarstvu finansija su kazali za CIN-CG da su mjere fiskalne konsolidacije \u201cura\u0111ene u trenutku kad su se stvorili preduslovi na njihovu implementaciju\u201d.
\n\u201c Preduzimanje mjera u trenutku kada je ekonomija, jo\u0161 uvijek bila nestabilna, moglo je da prouzrokuje smanjenje ekonomskog rasta, pad privrednih aktivnosti, \u0161to je moglo da dovede i smanjenje prihoda, a \u0161to bi opet sa druge strane moglo da dovede do potrebe za jo\u0161 ve\u0107im zadu\u017eivanjem, bilo je jedno od opredjeljenja za\u0161to su realizovane euroobveznice.Tako\u0111e, zbog potrebe za iznosima koji su u tim godinama bili neophodni za zadu\u017eivanje bud\u017eeta, mjere fiskalne konsolidacije ne bi dale \u017eeljene rezultate zbog \u010dega su i obveznice realizovane u tim godinama\u201d kazali su iz Ministarsva finansija za CIN-CG.
\nObja\u0161njenje vi\u0161e djeluje kao alibi za izbjegavanje reformi i poku\u0161aj da se ne okruni bira\u010dko tijelo vlasti koje je uglavnom smje\u0161teno u javnom sektoru, gdje bi me\u0111unarodne finansijske institucije prvo tra\u017eile rezove. Umjesto toga, nastavljen je obrnut proces, kao rezultat neprincipijelnih koalicija sa manjinskim partnerima koje dodatno zapo\u0161ljavaju svoje simpatizere. Kobajagi za\u010du\u0111en nad fenomenom, na nedavnom Savjetu DPS-a i predsjednik partije Milo \u0110ukanovi\u0107 je primijetio da sa sjevera odlazi sve vi\u0161e ljudi, a istovremeno raste i broj zapooslenih u tamo\u0161njim upravama i da se to mora mijenjati. To, ipak, nije djelovalo kao iskrena najava akcije, ve\u0107 vi\u0161e poruka onima koje eventualno pokolebaju teku\u0107e afere Koverat, Atlas i ostale, da im radno mjesto nije bezuslovno garantovano.
\nMinistasrtvo finansija: Aran\u017eman sa MMF-om bi ugrozio gra\u0111ane
\nDa je dr\u017eava u\u0161la u aran\u017eman sa MMF-om umjesto emitovanja euroobveznica, prema tvrdnji Ministarstva finansija, takva politika bi jo\u0161 vi\u0161e ugrozila \u017eivotni standard gra\u0111ana.
\n\u201cKao \u0161to je poznato ti aran\u017emani zahtjevaju naj\u010de\u0161\u0107e smanjenje zarada, penzija, zna\u010dajnije pove\u0107anje poreza. Takva politika bi jo\u0161 vi\u0161e ugrozila \u017eivotni standard gra\u0111ana, vjerovatno usporila ekonomiju, a \u0161to bi imalo i uticaja na smanjenje efekata mjera ostvarene saradnje, odnosno mogu\u0107e dovelo i do ostvarenja manjih prihoda nego \u0161to je to o\u010dekivano\u201d tvde za CIN-CG u resoru kojim rukovodi ministar Darko Radunovi\u0107.
\nI bez aran\u017emana sa MMF -om gra\u0111anima su poslednjih godina smanjivane zarade, zamrzavane penzije, pove\u0107ane su akcize na gorivo, na snazi je krizni porez na zarade, PDV je pove\u0107avan dva puta. Samo tro\u0161kovi javne uprave nijesu padali.
\nKako su istakli iz Ministarstva, realizacija takvog programa iziskivala bi i sprovo\u0111enje odre\u0111enih mjera koje su dogovorene sa MMF-om, tako da bi isplate i\u0161le u tran\u0161ama, nakon \u0161to MMF da saglasnost.
\n\u201c\u0160to bi u krajnjem opet zahtjevalo odre\u0111enu vrstu zadu\u017eenja, kako bi se obezbijedila sredstva, jer bi dr\u017eava bila u obavezi da blagovremeno reguli\u0161e sve svoje obaveze. U tom dijelu, ne postoji mogu\u0107nost da se za obezbje\u0111ivanje sredstva \u010deka ispunjenje uslova i da se rizikuje kada bi ona bila ispla\u0107ena, ve\u0107 bi dr\u017eava morala da obezbijedi finansiranje bez obzira na aran\u017eman sa MMF-om. Ukoliko bi do\u0161lo do ka\u0161njenja u realizaciji programa, jer postoji i realan rizik da mo\u017ee do\u0107i do odlaganja njihovog ispunjenja, takva situacija mo\u017ee dovesti zemlju u te\u017eak polo\u017eaj, jer ne posjeduje potrebna sredstva za izmirenje svih svojih obaveza.
\nImaju\u0107i u vidu sve mjere koje bi iziskivalo da se preduzmu, kao i rizici koje nosi realizacija zadatih planova, kako bi sredstva bila ispla\u0107ena, procjena je bila da je bolje nastaviti samo uz tehni\u010dku podr\u0161ku MMF-a, bez direktne finansijske saradnje\u201d objasnili su iz Ministarstva finansija.
\nIz tog vladinog resora ka\u017eu da uz primjenu mjera fiskalne konsolidacije mo\u017ee se o\u010dekivati da \u0107e do\u0107i do smanjenja deficita i javnog duga u narednom periodu, \u0161to \u0107e i pokazati dobar kurs u sporovo\u0111enju fiskalne i ekonomske politike.
\nUspjeli da izgube i na zlatu
\nDr\u017eavne zlatne rezerve od 2009. godine su zalo\u017eene kod londonske Credit Suisse koje je tada\u0161nja Vlada Mila \u0110ukanovi\u0107a uzimala. Te godine dr\u017eava je uzela dva kredita i to jedna od 70 miliona u eurima (kamata, \u010dak devet odsto) i drugi od 35 miliona u dolarima ( kamata 6,2 odsto plus \u0161estomjese\u010dni euribor) koji je naredne godine konvertovan u eure.
\nZa ugovor zaklju\u010den u dolarima, kao kolateral je uspostavljena zaloga nad zlatnim rezervama, kojima raspola\u017ee Crna Gora, i koje iznose 38.477 unci. Cijena zalo\u017eenog zlata u godini zaklju\u010denja ugovora iznosila je oko 37 miliona dolara.
\nZanimljivo je da tri godine od zaklju\u010denja zajma cijena zalo\u017eenog zlata porasla na 63 miliona dolara ili 50 miliona eura. Ekonomski analiti\u010dar Zarija Pejovi\u0107 tada je u parlamentu kao poslanik isticao da je neprihvativo da zajam plasiran Vladi suverene dr\u017eave, obezbijedjen preko 100 odsto ukupne izlo\u017eenosti visoko likvidnim kolateralom, ima ve\u0107u kamatnu stopu od one po kojoj dobijaju zajmove najkredibilnije Vlade ( kao \u0161to je Vlada Njema\u010dke \u010dije obveznice imaju stopu od oko dva odsto.).
\n\u201c Pored nerealno visoke kamatne stope, postoji i izgubljena dobit po dva osnova. Deponovano zlato donosi prihod od 1,5 do tri odsto godi\u0161nje. Odnosno, izgubljena je kapitalna dobit, ako se uzme ekspanzivni rast cijene zlata od 2009. godine. Ne znam ni za jedan primjer, da je tokom aktuelne krize, koja potresa javne finansije evropskih dr\u017eava bilo koja od njih zalagala dr\u017eavno zlato. Ono je temelj ekonomskog, time i politi\u010dkog suvereniteta.\u201d isticao je Pejovi\u0107.
\nDva kredita kod te banke su otpla\u0107ena 2014. godine kroz novi kreditni aran\u017eman od 150 miliona eura. Od te sume su otpla\u0107ena prethodna dva kredita, a ostatak je potro\u0161en za potrebe bud\u017eeta u toj godini. Dio od novog kredita od 30 mliona je pokriven zlatom i dolazio je na naplatu 2017. godine, da bi te godine Vlada ponvo uzela 80 miliona eura.
\nMarija MIRJA\u010cI\u0106<\/p>\n
<\/p>\n